„Опрости, мајко света, опрости,
што наших гора пожалих бор,“
су стихови Лазе Костића који су ми ових дана често одзвањали у мислима. У Сомбору, граду који је њему био уточиште и инспирација, прославила сам рођендан на заиста необичан и дирљив начин.

Захваљујући драгој пријатељици, пијанисткињи проф. Марини Милић Радовић, утемељивачу фестивала „Звездане стазе Костић Лазе“, мој рођендан је постао део поезије. После потресне и инспиративне трибине „Земља живих“, уследио је ручак у Парохијском дому цркве Светог Ђорђа са оцем Савом — и дивно изненађење: рођенданска торта!

Два дана у знаку поезије, музике и пријатељства остала су у мом срцу као најлепши поклон. Маринино извођење “Чаконе” и њено казивање најлепше српске љубавне песме “Ѕаnta Maria della Salute” били су тренуци у којима се, како би Лаза рекао, „небо спустило на земљу“.

На поклон сам добила ЛИЦИДЕРСКО СРЦЕ Santa Maria della Salute, са грбом Сомбора, за успомену на овај град и овај посебан дан. А био је посебан и због моје ћерке, која ми је приредила рођенданско изненађење, доласком из Беча.
Сада су оба срца отишла у Беч, а у мом срцу остаје успомена на Звездане стазе и љубав коју су ми подариле.
Биљана Пушкар