„У болницу сам ушла у штиклама, а из ње изашла у колицима“
Специјални гост на фестивалу КОСТИЋ ЛАЗИ НА ЗВЕЗДАНОЈ СТАЗИ, у суботу 18. октобра, у Градској кући у Сомбору, са почетком у 12 сати, биће магистар фармације, госпођа Снежана Спасојевић.
Некадашња председница Фондације „Лаза Костић“, главни је „кривац“ што је Фондација „Лаза Костић“, као копродуцент представе Хенри Шести, у извођењу изванредно важног, историјског пројекта, гостовања Народног позоришта у Београду на Културној олимпијади у Шекспировом Глоуб театру 2012. године, успела да подигне велика средства за два наступа трупе у Лондону.
За Фондацију „Лаза Костић“, вођену увек звездама, са погледом ка звездама, која је увек само чудом опстајала и чудом обезбеђивала средства за највеличанственије, историјске пројекте, обезбеђивање средстава за тако велики светски догађај, било би чудо, и под најнормалнијим приликама. Но, невероватним сплетом околности, тадашња председница је, од здраве, активне мајке и пословне даме, у својој 53. години једним „безазленом“ оперативним захватом кичме, 2. августа 2011. године, у најпотребнијем периоду, најинтензивнијим припремама за подухват, изгубила контролу обе ноге, остала прикована за кревет, под великим боловима, без наде да ће се опоравити и икада вратити на првобитно, здраво стање.
Како је у таквим околностима Снежана пронашла снагу да изведе Фондацију из пакла неизвесности, и обезбеди довољна средства за 44 члана „посаде“ која је осветлала образ Србији и уклесала за историју тренутак у којем се српски језик први пут чуо у Шекспировом Глоуб театру?
Прочитајмо њене речи.
И дођимо у суботу 18. октобра да лично чујемо Снежанино сведочанство у Градској кући, уочи представљања Земље живих.
„Невероватно како је тај Лаза помогао мени у специфичном психофизичком изненадном стању у мом животу! Остала сам, пре свега, у глави нормална! Искусила сам да је то НАЈВАЖНИЈЕ и одлучно за даље опстајање и живот уопште.
Успевала сам, иако су болови били несносни, да седим за компјутером по два сата, концентрисана на програме који следе, мејлове на које треба одговарати…Тако сам, чудесно, престајала да та два сата осећам бол и живела то време нормално, као пре операције.
То ме је испуњавало новом енергијом и давало могућност да у глави смишљам даље планове (спонзори, информације, глумци, министарства …) и испред себе видела циљ који је морао бити достигнут до тог маја у Глобу.
Било је ту пуно проблема са Народним позориштем, новцем, авионским транспортом… што је све код нас нормално.
Али ја сам смирено радила са великим ентузијазмом и жарком жељом, без идеје о одустајању.
КАКО???
НЕ ЗНАМ…али сам видела Сунце, српски језик на позорници Глоб театра и Лазино лице које гледа и чека то што је био његов сан“.
Мр Снежана Спасојевић
