Марина Милић Радовић, поред бисте Дејана Медаковића у салону Матице српске
Захваљујући Дејану Медаковићу, основана је Фондација „Лаза Костић“ у Лондону. Никада се Марина Милић не би усудила да крене у тако озбиљан подухват, да није имала беспоговорну, предану подршку једног од наших највећих умова двадесетог века. Чување сећања на лик и дело великог човека је део мисије Фондације.
Снимци са децом из Медаковићевих вољених Сремских Карловаца: са Леном, Филипом и Александром, урађени су у Спомен соби Дејана Медаковића, у Сремским Карловцима, августа 2025. године.
Укрштај музике и речи, који је Марина Милић Радовић урадила у Галерији Матице српске новембра 2024. године, њено је уметничко „хвала“ интелектуалном горостасу импозантног дела.
„Ми смо прах, у прах одлазимо. Остаје оно што смо усадили у младе нараштаје.“
Упозоравао је и опомињао ДЕЈАН МЕДАКОВИЋ – Интелектуални горостас импозантног дела!
Својим животним подвигом, уписао се у памћење и уткао своје биће у историју српског, светосавског народа, од Сремских Карловаца до Беча, oд Загреба и Цетиња до Београда.
„Ми смо прах, у прах одлазимо. Остаје оно што смо усадили у младе нараштаје.“
Генерације Медаковићевих следбеника надахнуте су његовим делом.
Описивао је патњу и судбину свог народа.
Све је ефемерис.
Попут меда – Медаковићево дело је лековито, трајно, истинито.
Плодна маслина, оставила је трага у европској култури. Редовни члан Европске академије у Салцбургу, Лајбницовог друштва и почасни члан Румунске академије; оснивач Вукове задужбине, председник Српске академије наука и уметности, добитник ордена Светог Саве, ордена Вука Караџића, Карић награде, Хердерове награде; почасни грађанин Сремских Карловаца, а грађанин света. Остао је заувек јединствени путник.
И волео је пијанисткињу Веру, школовану у Шопеновом Паризу.
Ходочастио је по српским манастирима, Светој гори атоској. Безусловно је веровао нашим каменовима, нашим манастирским здањима и пламену наших древних светиња. Веровао је прометејској ватри пожртвовања и племенитог давања.
Ми смо прах, у прах одлазимо. Остаје оно што смо усадили у младе нараштаје.“
Дејан Медаковић са супругом, Вером Вељков, Смиљом и Томиславом Милић
Дејан Медаковић са Браниславом Апостоловић и Јеленом Стојић, у Вуковој задужбини 2006. године.
МЕДАКОВИЋ ПИСМО
Извршни одбор Председништва Српске академије наука и уметности се упознао са подршком Одељења језика и књижевности Вашој изванредној замисли да оснујете Фонд „ Др Лаза Костић“ са седиштем у Лондону.
Уверени смо да ће остварење те племените и родољубиве замисли бити од велике користи за нашу културу и уметност.
С поштовањем, Генерални секретар, академик Дејан Медаковић.
Те речи, исписане на Св. Јована Златоустог 1990. године у Београду, а потписане руком Дејана Медаковића, биле су и остале, највеће благо, подстицај за оснивање и потпорни стуб за опстанак Фондације „Лаза Костић“.
